Misterija Titove "Fabrike crvenih mozgova": Ovde se u neviđenom luksuzu kalila komunistička elita, a danas tu žive pacovi i slepi miševi! VIDEO
Dodajte Kurir u vaš Google izborBila je to najtajnija i najmoćnija obrazovna ustanova bivše Jugoslavije. U nju nisu mogli da uđu obični smrtnici, već samo probrana komunistička elita.
Danas, nekadašnje čudo arhitekture propada u korovu, dok država godinama bezuspešno pokušava da ga proda.
Skrivena među zelenim zagorskim brežuljcima, nedaleko od rodne kuće Josipa Broza Tita, krajem sedamdesetih godina prošlog veka niklo je monumentalno zdanje.
Zvanično se zvala Politička škola Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) "Josip Broz Tito" u Kumrovcu. Nezvanično, bila je to "fabrika crvenih mozgova" - mesto gde su se kalili budući vodeći kadrovi Jugoslavije.
Ideja je bila jednostavna, ali ambiciozna - stvoriti ideološki neprobojan kadar koji će očuvati bratstvo i jedinstvo nakon Titove smrti.
Betonska tvrđava luksuza i tajni
Kada je otvorena 1981. godine, zgrada je predstavljala vrhunac tadašnje arhitekture i luksuza.
Prostirala se na nekoliko hiljada kvadratnih metara i imala je sve što je jednom mladom komunističkom funkcioneru bilo potrebno za stoprocentni fokus na Marksa i Lenjina.
Škola je, kako su pisali mediji, posedovala blizu 150 moderno opremljenih soba za polaznike, četiri velike amfiteatrske učionice sa najsavremenijom opremom za simultano prevođenje, impozantnu biblioteku sa desetinama hiljada naslova socijalističke literature, veliku sportsku halu, saunu i atomsko sklonište sposobno da izdrži nuklearni udar.
Selekcija je bila rigorozna. Polaznici nisu mogli sami da se prijave - njih su delegirale republičke i pokrajinske partijske organizacije.
Među "studentima" su bili perspektivni kadrovi iz svih delova SFRJ, od kojih su mnogi kasnije postali ključni akteri u raspadu te iste države. Priča se da su predavanja držali najeminentniji profesori, a diskusije iza zatvorenih vrata amfiteatara često su bile znatno slobodnije nego što je javnost mogla i da zamisli.
Od elitne škole do izbegličkog kampa
Samo deset godina nakon otvaranja, ideologija koja je izgradila ovu betonsku palatu srušila se kao kula od karata. Sa gašenjem Saveza komunista i početkom rata devedesetih, škola gubi svoju primarnu funkciju.
U paradoksalnom obrtu istorije, zgrada postaje utočište za one koje je ta ista politika raselila.Tokom ratnih godina, Politička škola u Kumrovcu pretvorena je u prihvatni centar za izbeglice. Nakon odlaska poslednjih izbeglica početkom dvehiljaditih, za Kumrovec počinje period potpunog zaborava.
Sablasna ruševina koju niko neće
Ako danas prošetate hodnicima nekadašnje Titove škole, dočekaće vas scene kao iz postapokaliptičnih filmova. Krov koji prokišnjava uništio je plafone, parketi su podignuti od vlage, a zidovi oguljeni do golog betona.
Sve što je imalo bilo kakvu vrednost - od bakarnih cevi i radijatora, preko elektronike, pa do nameštaja - davno je pokradeno.
U velikim amfiteatrima, gde se nekada aplaudiralo partijskim govorima, danas sa plafona vise komadi maltera, a u mraku obitavaju pacovi i slepi miševi. Na podu se još uvek može naleteti na poneku razbacanu knjigu sa posvetom ili stari partijski bilten, svedočanstvo jednog prohujalog vremena.
Kinezi dali milione, pa sve propalo zbog birokratije
Hrvatska država, u čijem je vlasništvu zgrada, godinama pokušava da pronađe kupca. Najveća šansa ukazala se 2019. godine, kada je bogata kineska preduzetnica, preko svoje kompanije "Zhongya nekretnine", kupila školu na državnom konkursu za oko 1,9 miliona evra.
Njen plan je bio ambiciozan - želela je da nekadašnji partijski centar pretvori u luksuzni hotel i kongresno-banjski kompleks, koji bi privlačio turiste iz Kine zainteresovane za takozvani "crveni turizam" i kult ličnosti Josipa Broza Tita.
Ipak, umesto velikog biznisa, usledio je hladan tuš. Kineska kompanija je uplatila depozit, ali zbog komplikovanih administrativnih procedura za iznošenje kapitala iz Kine, ali i političkih debata u Hrvatskoj oko stranog uticaja u Kumrovcu, ostatak novca nikada nije legao na račun. Ugovor je na kraju raskinut, država je zadržala depozit, a projekat je definitivno sahranila pandemija korona virusa.
Tako Politička škola u Kumrovcu i dalje stoji kao betonski spomenik jedne epohe - nekada ponos socijalističke Jugoslavije, a danas sablasna ruševina koja svedoči o tome koliko brzo se istorija menja i kako lako sjaj postane očaj.